Ne postoji opcija da niste čuli (a verovatno i voleli) barem nešto od muzike na kojoj je ovaj legendarni producent u prethodnih četrdeset godina radio. Imajući u vidu značaj i trag koji ostavlja na svetkoj muzičkoj sceni, njegov dolazak u Beograd nesumnjivo je velika čast i uživanje.
Daniel Miller je čovek za koga post-punk sedamdesetih nije bio dovoljno uzbudljiv, pa je počeo da modulira sintisajzere čim je za to skupio pare. Imajući u vidu tadašnje cene i troškove produkcije, pre nego se on nje dohvatio elektronska muzika bila je elitistički pojam. Popularizovao ju je do tačke u kojoj smo danas, gde svako sa uređajem iz džepa može da bude DJ. Ovom čoveku klanjamo se zbog istorije koju ispisuje već četiri decenije!
Daniel Miller rođen je u Londonu 1951. godine. Sa svojih 27 godina pokreće izdavačku kuću Mute, a zahvaljujući njegovom talentu, ukusu i predanosti, postala je jedna od najuticajnijih na svetu. Zašto? Njen katalog čine izdanja bendova kao što su Depeche Mode, Erasure, New Order, M83, Goldfrapp, ali i muzičara kao što su Moby, Nick Cave i Ben Frost.
Podetiketa NovaMute fokusirana na tehno nastaje 1992. godine, ali je bila aktivna samo kada je za nju postojala prava potreba, svojevremeno objavljujući izdanja koja potpisuju Richie Hawtin, Luke Slater, Miss Kittin, Emmanuel Top, Christian Vogel i drugi. Od prošle godine, NovaMute porodici pridružuju se i imena kao što su Terence Fixmer, čijeg LIVE seta na Apgrade / Ostgut Ton večeri 2016. godine se sa oduševljenjem sećamo, kao i izvrsni producent sa doktoratom na temu tehno muzike Nicolas Bougaïeff i brazilska tehno sila ANNA, koji sa samim Miller-om nastupaju na NovaMute Night u Barutani 24. avgusta.
Miller je paralelno važio i za vrsnog DJ-a, ali je spontano prestao da nastupa. Na poziv birmingenske tehno legende Regis-a (koji navodi Millera kao svog glavnog uzora), Daniel je pre osam godina nastupio u Berghain-u i setio se koliko voli to da radi. Od tada redovno nastupa, iako je vrlo izbirljiv. Pojavljuje se samo na najcenjenijim festivalima, prestižnim samitima i u najpopularnijim klubovima kao što su Sonar, ENTER, ADE, IMS, Bootleg, LEAF i M-nus, a ovog puta odabrao je Apgrade.
Kaže da voli kulturu koja okružuje tehno muziku, najviše zato što oseća da se ljudi u njoj ne nadmeću previše. Ali, ko bi sa njim to i smeo?
Da nije bio skretničar elektronske muzike, kaže da bi nastavo da piše komediju, u nadi da će jednoga dana stvoriti nešto nalik na Curb Your Enthusiasm.
Dolazi iz vremena kada je oprema za produciranje muzike bila basnoslovno skupa, ali tvrdi da je i tada bilo lako napraviti dobru muziku, koliko i teško napraviti izuzetnu.
Nikako drugačije nego izuzetnim, ne može se oceniti muzika koju je stvarao sa bendom Depeche Mode. Upoznao ih dok su bili tinejdžeri, početkom osamdesetih, kao predgrupu pioniru avangardne elektronike Fad Gadget-u. Bio im je po potrebi vozač, menadžer, prijatelj, ali i najvažnije uho. Producirao je najveći deo njihove diskografije koja je objavljivana na njegovoj etiketi, iako su se mnogo veće otimale o ovu grupu. Prvih petnest godina radili su bez ugovora, na poverenje. Zbog nespornog udela u njihovom uspehu, Depeche Mode nazivaju Miller-a nevidljivim članom, i dalje aktivnim.
Mute Records nastao je skoro slučajno. Miller je želeo da objavi jednu pesmu, kako bi pokazao da može. Uspeh njegovog singla Warm Leatherette doneo mu je gomilu demoa na kućni prag. Među njima je našao pesme koje su mu se dopale, pa je odlučio da nastavi sa izdavanjem.
Svoju muziku izdavao je solo i kroz kolaborativne projekte kao što su The Normal, Silicon Tears, Duet Emmo i Sunroof, a eho njegovog značaja odzvanja radio stanicama kroz večne pesme koje je ili stvorio, dotakao ili svojim radom uticao.
Postoji nešto u činjenici da je ovo čovek odgovoran za kultne klasike i velike radijske hitove, što se oseća u njegovim DJ istupima, čak i kada niste upoznati sa njegovim radom. Njegovo je protkano kroz sve što doživljavamo danas. Možda pripadate generaciji koja je slušala njegovu produkciju ili odrastate uz bendove kojima su oni uzori. Daniel Miller je živa legenda, a čak ni ta fraza ne približava njegov značaj.
Tekst: Vojkan Bećir
