Domaća publika je dobro poznaje, premda se po zainteresovanosti medija to možda teže zaključuje. Evo pokušaja da se to bar malo ispravi.
Prvo, kako je moguće da te nikada ranije nisam intervjuisao?!
U životu je baš sve moguće, pa tako i ovo. Mada i nije toliko čudno, iz nekog razloga baš retko dajem intervjue u Srbiji, možda niko ništa nema da pita.
Drugo bih da te pitam, pošto si mnogo puta bila u mojoj poziciji, da li je teže smišljati pitanja za prijatelje ili ljude koje slabo poznaješ?
Teže je smišljati pitanja za prijatelje, jer o njima već dosta znaš, pa nema te iskrene znatiželje na neke teme. Treba i zadržati nekakvu profesionalnu novinarsku distancu u tim prijateljskim intervjuima, uvek mi je bilo baš neukusno privatiziranje medijskih susreta. Moguće je i da sam previše ozbiljno i strogo pristupala tome, a da ljudi baš vole zadiranja u privatno i intimno. Razvoj medijskih sadržaja nakon mog profesionalnog raskida sa istima ide u prilog ovoj poslednjoj tezi.
Kako si?
Dobro sam. Na moru sam.
Cele godine, posebno ovog leta, bio je haos sa vazdušnim prevozom. Kakvo je stanje na aerodromima ovih dana?
Mnogo manje haotično. Ne vidim više ni hiljade naslaganih izgubljenih kofera. Deluje da se stabilizovalo.
Dobro poznaješ biografije muzičara i drugih izvođača. Da li dokumentuješ svoje uspehe i putešestvije? Koliko pasoša punih pečata imaš?
Teško je sebi priznati uspeh ako si osoba perfekcionističkog karaktera. Ili ako si iz sredine koja ne poštuje uspehe. Tako da definitivno ne vidim svoju biografiju kao biografije drugih. To bi bilo zgodno neko drugi da mi predstavi. Iz organizacionih razloga moram da vodim evidenciju o svim svojim putovanjima i nastupima po svetu, pa se desi da se nekoliko godina kasnije osvrnem na taj spisak i šokiram se gde sam sve bila i šta sam sve radila. Kao DJ sam nastupala u 60-ak zemalja sveta, to je verovatno solidan uspeh 🙂 Pasoše nisam izbrojala. Ima ih 7 ili 9. Ili 8.
Kako nam je Solomun? Bila si ponovo na njegovoj velikoj „+1“ žurci?
Deluje da je dobro. Radili smo ponovo zajedno u Pachi i ponovo mi je to bilo medju najboljim DJ iskustvima na Ibizi. On baš ume da napravi da se njegovi gosti osećaju uvaženo, poštovano, udobno i da imaju svu slobodu da budu to što jesu. Njegov konept je dosta zgodan jer ima samo jednog gosta po večeri, što je uvek fino, bliže konceptu kluba, žurke, diskoteke, a ne festivala. Većina ostalih žurki na Ibizi ima po 10-20 DJ-eva na programu tokom samo jedne večeri. Nas dvoje naizgled nemamo mnogo muzičkih dodirnih tački, ali svaki put kada smo radili zajedno ispostavilo se drugačije i to je divan osećaj. Videti da granice nisu tamo gde se mislilo da jesu.
Još jedan tvoj skoriji nastup se izdvaja. Pričaj mi kako je bilo u Victoria Parku! Jeste li ti i Jennifer Cardini odmah dobile bukinge za b2b?
Da, odmah su nas tražili kao back2back. Bilo je jako jako zabavno i nabijeno energijom. Meni je baš značilo da radim na najvećem festivalu elektronske muzike u Londonu i još na BBC6 bini i još na poziv Mary Anne Hobbs. Svi moji snovi iz doba novinarsta i radija su se spojili u jednu veliku realizaciju.
Pokušavam da se setim koliko puta si bila u Beogradu posle Nove godine? Ređe nego inače ili se samo mimoilazimo? Deluje da su tvoji nastupi ovde sve ekskluzivniji. Ovo je, heh, moj suptilni način da kažem ljudima da obavezno dođu 17og!
Mislim da sam nakon Nove godine radila dva puta, jednom planirano, jednom kao buking u poslednji čas. Oba puta u Dragstoru. U Beogradu najviše volim da pravim svoje žurke bilo da su to allnighteri ili uz goste/prijatelje koje pozivam. Iz privatnih razloga u poslednje dve godine nisam imala dovoljno energije na taj način da radim, a nikako nisam želela da nešto radim bez 200% snage. Beograd mi je bitan i uvek se specijalno trudim. Rečima Terminatora – I’ll be back! Do tada se evo vidimo na Apgrade-u.
Kad smo kod posebnih prilika, Sven Vath veoma bira gde nastupa. Možeš li iz svog ugla da ukažeš na značaj njegov predstojećeg nastupa u Beogradu?
Generalno mislim da je jako bitno pratiti ljude kao što su Sven Vath ili Laurent Garnier ili drugi DJ-evi starog kova koji su uspeli da ostanu uspešni i traženi tokom 3-4 decenije. To nije slučajno i svaki njihov set može da se tretira kao lekcija, kao masterclass DJ-inga. Najviše sam naučila posmatrajući upravo njih dvojicu kako se odnose prema muzici i situaciji u kojoj nastupaju. Drago mi je da su još uvek aktivni te da najmladje generacije mogu da nauče nešto i postave visoke standarde. Ovih dana se standardi poprilično urušavaju, treba ceniti autoritete iz „starog sveta“.
Tvoji nastupi neretko imaju nekakav „end credits“. Radiohead je bio legendarni potez, na primer. Koliko planiraš te stvari, koliko se samo dogode?
Kako kad. Radiohead u Boiler Room-u je planiran, ali mi je ideja pala na pamet na dan žurke. Neki drugi završeci za pamćenje su se desili kao reakcija na trenutak i situaciju i to je naravno vrhunac iskustva DJ-inga, kada se sve tako sklopi u nekom savršenom okviru gde prostor i vreme postaju zaista relativni, muzika, svetlo, ambijent, ljudi i sve što čini žurku postane jedan entitet. Tako pesma dodje sama kao idealni sountrack.
Pred kraj me interesuje šta misliš, da li je HÖR sada prestižniji, tj. više kul od Boiler Rooma?
Volela bih da ne postoji takmičenje u kulnesu. Ali kako stvari stoje deluje da Hör setove vidi više ljudi. I dalje je mnogo teže dobiti slot za Boiler Room jer sama BR kompanija ima vrlo precizne zahteve koga želi da predstavi kada i kako. Hör još uvek ima dimenziju organizacije lokalnog karaktera, pa je bitno „samo“ naći se u Berlinu. Tamo je lako povezati se sa drugim ljudima i scene i doći do kontakta za Hör.
Srećan put! Želim ti što više direktnih letova i udobne čekaonice! Vidimo se ovog vikenda!
Oh hvala, ovo su baš baš lepe želje!
