Terence Fixmer – Beneath the Skin (Ostgut Ton 97)

In Blog, Recenzije by Apok0 Comments

Terence Fixmer, otac mračnog EBM-techno talasa, objavio je svoj novi EP Beneath the Skin za izdavačku kuću Ostgut Ton, muzički temelj notornog kluba Berghain. Nakon reizdanja njegove Aktion Mekanik Theme iz 2015, koju su remiksovali veteran tehna Marcel Dettmann i njegov podmladak Kobosil, na vinilu nam stiže izdanje od 4 trake sa ciljem da oda počast berlinskom hramu tehna i dočara različite atmosfere ove legendarne klupske institucije. Ovo je Terencovo prvo izdanje za Ostgut Ton, kojim već duže žari i pali plesne podijume širom planete, a koje ćete imati prilike da čujete na Apgrade with Ostgut Ton u petak, 14. oktobra, u Hangaru Luke Beograd.

Naslovna Beneath the Skin je, kako bi ga iskusni poznavaoci ovog žanra nazvali, “proper techno” koji od samog početka odiše nerealnom moći i energijom, stvarajući osećaj titanske snage u umu svakog slušaoca. Atmosfera koju je francuski maestro pažljivo kreirao daje esencijalnu podlogu za uzbudljivo i emotivno putovanje na koje će vas, nakon kratkog brejka, odvesti zvuk sirena. Preporučujem da poslušate traku od početka, ali ako “odmah i sad” želite osećaj euforije, preskočite na polovinu i vežite pojaseve, jer ćete poleteti!

Trace to Nowhere me je odmah zarazio razigranim deonica kiseline koja prodire u najsitnije pukotine čovekovog uma, nakon čega sledi veoma interesantan trip. Nota požude, koja se na jako suptilan i primamljiv način provlači kroz pesmu, predstavljena je zvucima vokala koji odišu seksom u nekom od mnogobrojnih intimnih kutaka Berghaina: “Yeah, keep trying. Ooohhhh…”

Devil May Care je “sigurica” za plesni podijum, jer poseduje sve što je prosečnom klaberu neophodno kada izraži želju za halucinacijom- old school acid techno sa fantastičnim brejkom koji baca fokus na psihodelični synth koji vam daje osećaj prolaska kroz četvrtu dimenziju i ulaska u stanje blaženstva.

Immersion je poslednja traka sa izdanja koja svojom pozitivnom atmosferom vraća u detinjstvo. Ovo je nešto što bih ja ostavio za kraj i opraštanje od publike, ostavljajući ih sa osmehom na licu i mišlju: “Neću kući!” Repeticija rimshotova stvara razigranost kod publike, dok toplina melodije stvara osećaj onoga zašto su svi došli na rejv- osećaj jedinstva. WE COME ONE!

fix

Ako bih morao na humorističan način da opišem ovo izdanje, poredeći ga sa lekovima za dušu, opisao bih ga dobro poznatom frazom- “popijte dva i javite se ujutru”. Da li ćete se setiti da se javite ili jednostavno zaboraviti na vreme uz čari 97. izdanja Ostgut Tona, to vama prepuštam. Fixmer je u svojoj apoteci smućkao još jedan melem za um i srce, ali za pravi užitak se konsultujte sa vašim lekarom, farmaceutom ili francuskim “psihologom” lično na njegovom nastupu uživo.

8.5/10

Leave a Comment